Сабрани списи једног од најзначајнијих и најутицајнијих српских политичара у Аустроугарској.
Кад је пре више од шест деценија (1939), у издању новосадске просветне задруге „Змај“, објављена обимом невелика књига Изабраних чланака Свеозара Милетића. Уз помоћ Васе Стајића, приредио и „на свет изнео“ Мирослав Јерков, Вељко Петровић је, поздрављајући је, искористио прилику да скрене пажњу на високу вредност Милетићевог публицистичког рада.
Ту вредност до тада није нико довољно истакао, чак ни ћудљиви Стајић, несумњиво најбољи познавалац Светозара Милетића и писац двеју непревазиђених монографија (1926. и 1938) о његовом животу и делу. О Милетићевом публицистичком опусу Стајић је у поменутом предговору саопштио овај шкрти суд:
„Његови чланци… немају самосталне своје књижевне вредности. Писани под утицајем дневних, мање или више историјских догађаја, објављени у новинама, тако да је често тешко утврдити тачан текст, Милетићеви чланци имају само вредност докумената из времена кад су се Срби борили за националну и грађанску слободу. Они су документи времена, а још више документи о водилачкој личности Светозара Милетића“.