Свет виђен очима Светог Николаја Српског – Валентин Катасонов

О књизи

Као тридесетогодишњак, јеромонах Гаврило је 1965. на првомајској паради спалио Лењинов портрет од дванаест метара. Кад су га претукли, није се жалио. Рекао им је: „Сами ћете једног дана склањати споменике Лењину“, јер „не треба обоготворивати човека. Тамо где стоје Лењинове слике, треба да стоје иконе Господа Христа. Зашто говорите ‘слава Лењину’? Не треба да славимо људе. Треба написати: Слава Господу Исусу Христу.“ И би!

О моћи оваквог приступа у сналажењу у тешким временима ових дана је нашој јавности постала доступна књига руског чувеног економисте и мислиоца Валентина Катасонова „Свет виђен очима Светог Николаја Српског“. Много пре преподобног Гаврила, држећи се исте логике, до оваквих закључака је дошао Николај (Велимировић).

Свети владика је био човек изванредног образовања, али он се не размеће својим знањем – оно га не чини надменим, него мудрим. Мудрост се састоји у томе да своја знања пренесе другима, тако да их и други радо прихвате као животно важна. Сва знања о свету који га окружује Свети је преиспитао Светим писмом и Светим предањем.

Захваљујући томе, слушаоци и читаоци Светог владике почињу јасније да осећају најдубљу мудрост и Старог и Новог завета и, исто тако, да другим очима гледају на оно што су до тада наводно видели, али нису до краја разумели. Свети није у тој мери читаоцу преносио знање, колико га је учио да разуме смисао догађаја, појава и чињеница које данас, нажалост, готово „несварене“ пролазе кроз људску свест. Николај Српски не приповеда у тој мери, колико нас учи да слушамо и да чујемо.

Он не показује у тој мери, у којој нас учи да гледамо и да видимо. Штавише, он читаоца позива да буде опрезан у погледу рационалног проучавања света (то је метод намењен „слепима“, које уче да се крећу помоћу опипавања) и уместо тога предлаже оно што се у гносеологији данас означава несхваћеном речју „интуиција“. То је, у суштини, сагледавање света духовним видом. Свети владика „лечи“ своје „слепе“ читаоце, који су постали жртва европске философије и материјалистичке науке, отварајући им очи и дајући могућност да непосредно созерцавају Истину.

О писцу

Валентин Катасонов (1950) је руски економиста. Иза њега је изузетна каријера: професор катедре за међународне финансије чувеног МГИМО (Московски државни институт за међународне односе), 1991-93 саветник у Одељењу за међунадродне односе и социјалне проблеме УН, 1993-96 члан Светодавног савета Европске банке за обнову и развој, 1995-2000 заменик директора Руског програма организовања инвестиција у опоравку животне средине итд.

Разговор о књизи са проф. др Слободаном Рељићем
у емисији,Радио Београд 2, Контрапункт, уредника и водитеља Александара Дробца.

Можете послушати на линку:

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5621285/svet-vidjen-ocima-svetog-nikolaja-srpskog.html