Босанска голгота – Бојан Димитријевић, Немања Девић

Босанска голгота: слом снага ЈВуО у Босни 1945. је плод истраживања двојице историчара из београдског Института за савремену историју. Садржи опширан преглед судбине снага Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) из Србије и Црне Горе, после уласка партизанских снага у те две покрајине, као и уласка снага Совјетске армије на подручје Србије у јесен 1944. године. Под притиском партизанских и совјетских снага, јединице ЈВуО из Србије повукле су се током касне јесени те године на подручје Босне, у нестварном очекивању искрцавања Савезника. Убрзо, њима су се прикључиле и снаге ЈВуО из Црне Горе, које су пратиле хиљаде цивилних избеглица бежећи пред партизанском револуционарном правдом.

После низа искушења и безизлазних ситуација на подручју Босне, обе групације ЈВуО су страдале: црногорска, делом на Лијевча пољу, а делом у Словенији после предаје Британцима код Блајбурга (Плиберка), а српска у врлетима Зеленгоре. Партизани су извршили масовну ликвидацију остатака обе групе, и то после формалног завршетка Другог светског рата у другој половини маја 1945. године, тако смештајући те масовне злочине у епилог вишеструког грађанског рата у окупираној Краљевини Југославији 1941–1945.

Књига доноси нова истраживања злочина на ширем подручју источне Босне и илустрована је са више од 200 фотографија, од којих се многе први пут објављују у јавности.

Из приказа књиге Босанска голгота

„Злочини које је починила победничка партизанска војска (тада Југословенска армија) над заробљеницима, рањеницима и цивилима Југословенске војске у отаџбини, на њеном путу кроз Босну од октобра 1944. до краја маја 1945. године, деценијама после Другог светског рата су прећуткивани и о њима се бар у тадашњој југословенској држави није смело говорити. Тек деведесетих година прошлог века почело се писати о овим злочинима, али се та прича тада није могла честито чути у заглушујућем хуку бурних догађаја који су се у то време смењивали на историјској позорници.

Целовиту слику, готово митских размера, о тој трагедији, на више од 600 страна, са око хиљаду фуснота и око двеста углавном први пут обелодањених фотографија, пружа управо објављена књига Босанска голгота: слом снага ЈВуО у Босни 1945. године Бојана Димитријевића и Немање Девића.

Историчари Бојан Димитријевић и Немања Девић ову књигу засновали су на богатој архивској грађи коју су истраживали у више архива у земљи и иностранству. Коришћени су бројне монографије и чланци објављивани у Србији и расејању на српском, али и неким страним језицима. Та грађа омогућила им је да прате епски ход те војске из Србије и Црне Горе преко босанских планина до Лијевче поља, Јасеновца и Зеленгоре, од места до места којим су се кретали, од датума до датума. При томе су именоване равногорске јединице које су учествовале у том походу, њихови команданти, противничке партизанске јединице, као и јединице Независне Државе Хрватске с којима су се равногорци тада борили. Поменута су имена више стотина људи који су учествовали у овој ратној драми.

Сакупљани су подаци и о губицима равногораца, од њиховог преласка из Србије у Босну, до покушаја повратка у Србију. Само на Зеленгори, где је вођена одсудна битка, према партизанским подацима, који би могли бити тачни, средином маја 1945. године страдало је 9.235 војника Југословенске војске у отаџбини, од тога више од 300 официра. Знатан број их се предао партизанима, који су их без ислеђивања и суђења стрељали.“ (Јово Бајић, Печат бр. 665)