Мистерије Евроазије – Александар Дугин

Књига Мистерије Евроазије познатог руског геополитичара, Александра  Дугина, објављена је на руском 1999. године. Иначе, књига садржи два поглавља (Сакрална географија и Расе, руне и култови). Књига није лака за читање, што је и сам аутор истакао у предговору.

Сакрална геополитика Евроазије

И заиста књига Мистерије Евроазије иде неколико корака даље од свих познатих мишљења у тумачењу сакралне географије, раса, руна и култова. Тиме и историје и наше стварности. Писац ових редова мора рећи да је садржај књиге, иако делује ирационално, митски, заправо има своју философију и убедљиву логику. Кад се књига прочита човек добије један (нови) целовит увид у прошлост Евроазије која има своје трајање и у садашњости.

Другим речима, ово је књига која читаоца неће оставити равнодушним према прочитаном. Други важан елеменат ове књиге је што Дугин у неким сегментима тумачења „светости Русије“ и „православне иницијације“ даје класична, али убедљива социолошка објашњења, која су бар нама потпуно нова.

Зашто Мистерије Евроазије?

Књига је тако названа због тога што у њене задатке спада истраживање сакралне географије управо овог континента. Нарочито његовог централног дела који је, давно, постао земља Руса.

Неоспорно, овде се не ради о хладном и дистанцираном истраживању. Јер према судбини и души свог народа, руског народа, аутор није нимало равнодушан.

Управо се руски народ овде посматра као субјект мистичне Евроазије. Њено живо средиште, њена тајанствена срж.

Ово је изазвано како субјективним, тако и објективним разлозима. Субјективним, пошто је аутор Рус, и сасвим је природно то што осећа дубоку одговорност за свој народ. За његов историјски духовни пут, за његову прошлост, садашњост и будућност, што и мора бити својствено сваком Русу.

Објективни разлог се, пак, састоји у томе што се Русија налази у средишту целог евроазијског копна. И тај средишњи положај, са сакралне тачке гледишта, не може бити ни произвољан, ни случајан.

Задатак се, дакле, састоји у томе да се у адекватним терминима схвати оправданост тог централног положаја и његов судбоносни значај. У датом случају, субјективно и објективно се на срећан начин међусобно допуњавају…