Мит о партизанском југословенству је монографија Косте Николића, иначе познатог српског историчара млађе генерације, настала као резултат рада на пројекту Српско друштво у југословенској држави у 20. веку – између демократије и диктатуре.
Студија се бави деконструкцијом мита о „партизанском југословенству“, односно историјом комунистичког тумачења југословенске идеје и положајем Србије у пројектованој федерацији од формирања Комунистичке партије Југославије (1919) до завршетка Другог светског рата (1945). У студији се посебно акцентује да су комунисти после рата желели да формирају „ново друштво“ које би раскинуло са прошлошћу, па је неопходно било да се створи и пожељна пројекција историје.
На том путу, потрошена је огромна енергија у циљу поништавања, потискивања и мењања садржаја прошлости и наметања нове визије света и пожељних друштвених вредности.