Народна монархија је дело једног од најзначајнијих теоретичара монархизма, руског писца, мислиоца, новинара, јавног радника Ивана Солоњевича.
Он је на око четири стотине страница књиге Народна монархија, први пут објављене на српском језику, „омеђио саму идеју народне монархије од површних квазимонархистичких идеја. Тзв. „демократског монархизма“, са једне стране и „диктаторства“, са друге. Детаљно образлажући зашто народу не треба „ни тиранин, ни лутка, већ домаћин“, пише у предговору протонамесник Немања С. Мрђеновић.
Крајем тридесетих година још увек верује у коришћење немачких могућности да збаци бољшевизам и обнови монархију у Русији. Уложио је велике напоре да убеди Немце да су покушаји освајања Русије и уништења руског народа осуђени на неуспех. Истиче да је једини начин да се победи бољшевизам рат против комуниста у сарадњи са антисовјетским снагама и руским народом.
Објашњава да је одрастао у патриотском, антисовјетском духу. У том случају, по Солоневичу, добри односи између обновљене националне Русије и Немачке би и даље били могући, иначе би Немачка била поражена.
Он је после окупације Белорусије послао меморандум Хитлеру, у коме је изнео свој став о немачкој политици, и навео да ће се рат против Русије и руског народа завршити поразом и смрћу Немачке.
Рехабилитован је 20. јула 1989. године од стране војног тужилаштва Лењинградског војног округа.