Од сурове стварности до алтернативне реалности (пропаганда владе Милана Недића 1941–1944. године) је књига Маријане Мраовић. Бави се појмом и особеностима пропаганде. Затим ратном пропагандом која је наставак политичке али са далеко радикалнијим средствима. Као никад пре или после, ратна пропаганда је достигла свој врхунац током највећег сукоба у историји човечанства, Другог светског рата.
Због тога не чуди што о тој теми постоји прилична литература широм света. Рат на територији Југославије је био посебно бруталан и много сложенији него у већини европских земаља. Јер су ратна збивања на овом тлу представљала преламање многих интереса домаћих и страних актера. Она су нашла свој одраз и у пропаганди зараћених страна на тој територији. Била је подједнако искључива као идеологије чије популаризоване верзије је предстаљала и као максималистички циљеви зараћених страна на терену. Ниједну од њих није могуће потпуно разумети ако се не осветли и пропаганда којом су се користили ради постизања својих циљева.
Ратна пропаганда владе Милана Недића се уклапала у глобалну слику пропаганде. Она је била дубоко уроњена у идеолошке поставке и политичке циљеве Трећег рајха. Који је представљао доминантну силу на Балкану и фактичку власт у окупираној Србији између 1941. и 1944. године. Истовремено представља синтезу радова претходних истраживача и истраживања саме ауторке. Као таква она је врло информативна, аналитичка и добро уклопљена у шири међународни контекст, како у тематском тако и у истраживачком смислу. У одговарајућој мери је заступљено оно што је опште и што тематику књиге смешта у ратну пропаганду и њено истраживање на светском нивоу. Истовремено јасно су показане специфичности пропаганде српске колаборационистичке владе у контексту нацистичке ратне пропаганде.
Због свих својих врлина она се придружује растућем броју квалитетних монографија. Које последњих десетак година бацају ново и потпуније светло на режим Милана Недића, а тиме и на Србију у Другом светском рату. Због својих квалитета ово дело ће бити корисно не само историчарима овог периода већ и социолозима, психолозима и маркетиншким стручњацима, али свакако и широј читалачкој
публици.