Страначки плурализам или монизам – Коста Чавошки, Војислав Коштуница

Страначки плурализам или монизам, аутора Косте Чавошког и Војислава Коштунице, једна је од најважнијих књига за разумевање дегенерације политике у Србији. Прво издање објављено је 1983. године, као прва књига која је без идеолошких стега и аутоцензуре проговорила о уништавању демократије у Србији.

О теми књиге

Књига Страначки плурализам или монизам, Војислава Коштунице и Косте Чавошког, анализира друштвене покрете и политички систем у Југославији 1944–1949. Првенствена је намера аутора била да у овој књизи, први пут објављеној 1983, реконструишу изузетно раздобље наше скорије прошлости, не би ли се показало како је и зашто владајућа комунистичка странка одмах по завршетку рата почела да сузбија политичку опозицију и демократски вишестраначки систем и какве је последице ово гушење опозиције имало по каснији политички развој.

Један број критичара ове књиге, након њеног првог издања, замерио је ауторима да се, бавећи се неким маргиналним и за потоњи развој наводно неважним збивањима, залажу за вишестраначки систем какав је после рата краће време постојао. Књига је заправо оцењена као „пледоаје“ за вишестраначки систем, односно систем страначког плурализма, и као таква је наишла на велики одјек не само код нас, извршивши значајан утицај на тадашњу политичку и културну елиту, већ и у иностранству, где се две године након објављивања у Југославији појавио и енглески превод у издању Columbia University Press-а.

Војислав Коштуница о књизи Страначки плурализам или монизам

„Гушење опозиције, успостављање система заснованог на искључивој владавини једне странке, успостављање система страначког монизма, који је трајао скоро пола века, имало је далекосежне и погубне последице по потоњи развој земље, по грађанске и политичке слободе, по појединачне судбине и судбине читавих генерација“, рекао је Коштуница.

Он је рекао да им је била намера да у књизи супротставе ставове Комунистичке партије и демократских, некомунистичких странака и да су то урадили, пре свега, помоћу стенографских белешки скупштинских расправа и кроз иступања у јавности ондашњих режимских званичника.

Коштуница је рекао да је друго издање књиге изашло 1990. године, после пада комунизма, када су „преко ноћи нестајали сви приговори систему страначког плурализма, када смо могли да будемо сведоци и да пратимо како су се преко ноћи најжешћи критичари књиге и страначког плурализма прометнули у поборнике новог система вишестраначке демократије“.

Коста Чавошки о књизи

Чавошки је, говорећи о аналогији између ондашњег и садашњег времена, оценио да су политичке странке нужне у сваком демократском друштву које је масовно, али је важно какве су те странке и да ли је тај страначки систем привидан или стваран.

Комунисти су, према његовим речима, разбијали ондашње странке, тако што су подстицали „отцепљење савитљивијих фракција“, оних које су закључили да се том времену треба прилагодити.

Чавошки је рекао да је у странкама тада, као и сада, било доушника.

„Разбијање странака се догодило и са Српском радикалном странком, само што то није било инспирисано из Београда, него из Брисела, а нарочито из Вашингтона“, рекао је Чавошки.

Он је рекао да се после Другог светског рата сузбијала и уништавала независност судова, судије су били лаици, а „главни циљ недавне реформе правосуђа био је обуздавање и уништавање независности судства“.