Књига „Теодул” (што на грчком значи „Божји слуга”) једно је од најпознатијих и духовно најдубљих дела Светог владике Николаја Велимировића. Настала је током зиме 1941/42. године у манастиру Љубостиња, у тешким временима окупације.
Структура и садржај
Књига је писана у форми обраћања Теодулу (име које симболизује самог читаоца или верни народ) и обухвата широк спектар тема:
– Однос Истока и Запада: Владика анализира духовне разлике између Индије, далеког Истока и хришћанске Европе.
– Вера и знање: Расправља се о томе како се истинско познање света постиже кроз веру, а не само кроз суву науку.
– Христос као центар: Поглавља попут „Једини Човекољубац” и „Ћутање младог Исуса” стављају личност Исуса Христа у центар људске историје.
– Српска историја: Објашњава се зашто су српски владари (попут Немањића) себе сматрали слугама Христовим и како је тај дух обликовао народни идентитет


