У књизи Политика римских папа у 20. веку детаљно је разоткривена прљава игра Ватикана у веку светских ратова и сукоба империја. Написана на основу мало познатих докумената из различитих архива, књига у потпуности раскринкава улогу сваког римског папе понаособ, износећи на видело закулисне радње Римске курије које су допринеле страдању милиона становника Европе у Првом и Другом светском рату. У другом тому књиге, посебно је обрађена и тема улоге Ватикана у Хладном рату против СССР-а. Ово је друго издање на српском језику. Прво издање, објављено залагањем Предрага Р. Драгића Кијука у едицији „Хришћанска мисао“, никада није ушло у књижарску дистрибуцију у Србији, нити је могуће утврдити да ли је одштампан читав тираж. О тачним разлозима зашто је то било тако, може се само спекулисати.
Кроз поглавља књиге
О садржају књиге Милорад Екмечић је писао: „У првом тому је обрађена политика Леона XIII од 1878, Пија X од 1903, Бенедикта XV од 1914. и Пија XI од 1922. У другом тому су поредане историје Пија XII од 1939, Ивана XXIII од 1958, Павла VI од 1963, Ивана Павла I, на трону 32 дана у 1978. и Ивана Павла II од 1978.
У оба тома, све ове историје су у сенци истраживања делатности, по злу највећег папе у модерној историји, папе Пија XII.
Оно што је свим овим папама заједничко јесте пребацивање тежишта у делатности цркве католичке са веровања на практичну политику. Кроз историју је папство увек иза себе имало неку државу на коју се практично ослањало. До 1527. је то била Угарска, чији краљеви носе титулу ’апостолског владара’. Наравно, функцију таквог владара је иза 1527. вршио хабзбуршки цар у Бечу. Од краја XIX века је немачки цар, иако првосвештеник лутеранске цркве у Немачкој (’summus episcopus’), преузео на себе ореол католичког апостолског владара. Коначно је тек папа Војтила, на невидљив начин, то пренео на модерне америчке председнике.“
Карлхајнц Дешнер је тиме створио, опет по речима академика Екмечића, једно од „класичних остварења те врсте“. Ова књига није класична историја папства, каквих има довољно, већ је истраживачки напор да се открију тајни механизми претварања хришћанске вере у идеологију световне, овоземаљске доминације.
Садржај књиге Политика римских папа у 20. веку
Садржај првог тома погледајте ОВДЕ.
Садржај другог тома погледајте ОВДЕ.
О аутору књиге
Карлхајнц Дешнер (1924–2014), био је немачки филозоф и историчар идеја и инострани члан САНУ. Објавио је више дестина књига различите тематике, а због својих слободоумних ставова изопштен је из Римокатоличке цркве и трпео је непрекидни академски прогон, који га ипак није спречио да се до последњег даха бори за научну истину.
Рекли су о књизи Политика римских папа у 20. веку
Милорад Екмечић: Књига Карлхајнца Дешнера Политика папа у 20. веку је пример истраживачке упорности и методолошке исправности закључивања. Oва књига je један вредан прилог тражењу историјске истине о држању католичке цркве у великој светској драми општих ратова, али и прилог новој култури у свету.
Предраг Р. Драгић Кијук: Дешнерова књига недвосмилено показује да је папска организација довела Хитлера на власт и да се њена православофобичност не мења ни у једном времену. (…) Дешнерова аргументовано показује како је осовина Рим–Берлин еволуирала до новог савеза (Рим–Вашингтон).
Милан Петровић: Значајaн простор посветио је злочинима над Србима, најпре кроз папско подстрекивање Немачке и Аустоугарске у нападу на Србију 1914. године. Папа Пије X, који је све Србе називао варварима („Sono tutti quanti barbari“), поучавао је бечког амбасадoра при Папској столици, у јесен 1913 године: „Аустро-Угарска би најбоље учинила када би Србе казнила за све њихове преступе.“ Дешнер доказује да је папа унапред знао за Сарајевски атентат, у коме ће према рату против православља уздржани Фрања Фердинанд пасти жртвом.