Ђурађ Бранковић, деспот целовито је представљен у књизи Момчила Спремића „Ђурађ Бранковић“ Сва чињенична грађа коју овде презентујемо преузета је из ове биографије. Иначе, у питању је извод из много обимнијег дела, „Деспот Ђурађ и његово доба“, где Спремић пише не само о личности владара већ и о друштвеним приликама у којима је владао.
Прича о деспоту Ђурђу, силном и несрећном, можда је у првом реду прича о обављеном послу. У складу са таквим, овоземаљским садржајем је и њен облик – Ђурађ нити је канонизован нити је око његовог лика исплетен шири круг епских песама. Ипак, као и све што је животно тако да иде „до кости“, и његово дело има своју снажну поетику. И тим пре, „померајући душу“, а задржавајући чудновату практичност, испоставља се као могући модел за узор.