Ханес Хофбауер у књизи Европа: последњи поздрав тврди да је представа „демократске заједнице” коју су Брисел, Берлин и други створили о себи, само идеолошка творевина економских протагониста чији пословни подухвати захтевају наддржавни простор и војну заштиту. Он одлучно одбацује хегемонистичко-либералне претензије, чиме аутоматски доводи у питање „европско саморазумевање”.
Аутор прати судбину европске идеје од средњег века до наших дана и утврђује да се она, пре свега, заснива на представи спољашњег непријатеља. Само су ретке слике Европе прожете утопијским и мирољубивим представама.
Главни део књиге бави се историјом Европске уније, од Пакта за угаљ и челик до дезинтегративних процеса наших дана. Бриселски властодршци игнорисали су опомене попут референдума са негативним исходима. Није их пробудио ни Брегзит. Најзад је борба против вируса ковид-19 показала сву силу националних центрифугалних снага.
Књига се завршава и размишљањем о Европи после пропасти Бриселске уније. Ову ће књигу с добрим разлозима читати и еврооптимисти и евроскептици, пошто се у остварењу великих и сложених историјских циљева – чак и кад се они у истој мери желе – објективно не види у истој мери њихова вредност и смисао. Иза те разлике опет најчешће стоји историја.