Пре књиге Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине могли смо само да нагађамо, претпостављамо или тек верујемо у различите теорије о етногенези српског народа. Родољубиви истраживачи из Друштва српских родословаца „Порекло“ и Биолошког факултета у Београду побринули су се да не буде тако.
Преко шест година трајало је детаљно и аналитички беспрекорно истраживање генетског порекла становништва Старе Херцеговине, али и Западне Србије. Тестирано је преко 1100 добровољаца, подаци добијено анализом генетског материјала упоређивани су са породичним предањима, записаним траговима и усменим памћењем. Резултати су импресивни, и њихов плод је ова књига.
О предмету књиге Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине
Под Старом Херцеговином у овој студији подразумеван је простор историјске Херцеговине из периода владавине херцега Стефана Вукчића Косаче (средина 15. века), који обухвата данашњу Херцеговину, северозапад Црне Горе, те делове Србије (долина Лима) и Далмације (Метковић, Имотски). Овај простор је веома важан за разумевање етногенезе Срба на широком подручју – од динарског масива преко Подриња до централне Србије (Шумадије).
Због тога су у овој књизи упоређивани резултати тестираних Херцеговаца са Србима на широком простору. Свуда где је то био случај у књизи су наведени и родови ван Херцеговине, за које је утврђено да су генетички повезани са тестираним Херцеговцима. Због тога и не чуди што се у регистру презимена (што је посебан квалитет ове књиге, јер олакшава претрагу) налази преко 2.700 појединачних презимена.
Осим централног дела књиге, којег чине бројни чланци о тестираним родовима, у књизи је дат и богат историјско-археолошки преглед, који обухваћа прве трагове постојања човека на тлу Херцеговине (из периода палеолита) до краја 20. века. Уз то, ради бољег разумевања суштине генетичке генеалогије, књига садржи једноставним речима објашњену суштину примене генетике у истраживању порекла људи.
У додатку књиге по први пут су објављени резултати заједничког подухвата Порекла, Биолошког факултета и Музеја Херцеговине – испитивање посмртних остатака испод стећка у Церници код Гацка на којем је уклесано „Асе лежи кнез Никола Рашковић Дробњак“.
Садржај књиге
- Уводна реч (Генетичка открића на Дедијеровом и Цвијићевом трагу)
- Стара Херцеговина кроз историју (Стара Херцеговина од праисторије до данас – археолошко-историјски преглед)
- Генетика у служби родословља (Генетичка генеалогија и хаплогрупе)
- Родови хаплогрупе Е
- Родови хаплогрупе G
- Родови хаплогрупе I1
- Родови хаплогрупе I2-Y3120
- Родови хаплогрупе I2-M223
- Родови хаплогруче J1
- Родови хаплогрупе Ј2а
- Родови хаплогрупе J2b
- Родови хаплогрупе L
- Родови хаплогрупе Q
- Родови хаплогрупе R1a
- Родови хаплогрупе R1b
- Родови хаплогрупе N
- Закључна разматрања
- Додатак: Археогенетичко истраживање у Церници код Гацка
- Прилог 1: Резултати тестираних
- Прилог 2: Крсне славе и њихова заступљеност у Старој Херцеговини
- Прилог 3: Атлас Старе Херцеговине
- Извори и литература
- Регистар презимена
- Регистар насеља
- Рецензије
- Белешке о ауторима
- Претплатници