Читајући Солун, град духова променићете све што знате о једном од омиљених грчких градова. Мало је познато да је све до половине 20. века у том граду живело веома много – чак и више него Грка – припадника других нација. Поред садашњег становништва, Солуњани су били и Турци, Јевреји, Бугари, Срби – укратко, тај град био је Балкан у малом. Данас, то наслеђе се изгубило. Први светски рат и замена становништва са Турском, исељавање епирских Македонаца у Краљевину Југославију и погром Јевреја после 1941. од Солуна су направили етнички чист град што претходних векова није био.
О књизи Солун, град духова
У делу Солун, град духова, показује да, чим се зађе у раздобље пре масовног национализма (а то је за балканске државе почетак XX века), слика постаје сложена. Откривају се духови оних култура које су нестале или су учињене невидљивим. Предмет његовог истраживања је један случај изузетан за Балкан, случај који је спојио три аврамовске религије у раној модерни на нарочит и јединствен начин. Он истражује историју Солуна, од 1430. до 1950. године. У основи његовог настојања јест да прикаже три упоредна наратива о граду који су оставили његови становници трију вероисповести: православни хришћани, муслимани и Јевреји.
Мазовер је прворазредни научник и писац; Солун је његово ремек-дело. Мало дела из историје испољава такву вештину управљања изворима – који се крећу од пописа до мемоара, преписки конзула до свежњева писама – уз врхунску синтезу културне, политичке, економске, духовне и друштвене историје, као и изванредне описе етничких и верских поткултура Солуна.
О аутору
Марк Мазовер један је од најзначајнијих и најутицајнијих савремених светских историчара. Професор је историје на Колумбијском универзитету (САД). Добитник је низа најважнијих светских награда за историографију: награда Стивен Рансиман, награда Даф Купер, Волфсонова награда за историографију, Лонгманова награда за најбољу историографску књигу године.