Изабрана дела Петра Кочића, садржи готово цео опус његовог књижевног стваралаштва. Приповетке, поетске прозе и поезију, као и одабране чланке, приказе и забелешке.
Петар Кочић је писао сва три књижевна рода: епику (приповетке, цртице и слике), лирику (песме у стиху и прози) и драму (драмске сатире). Највиши уметнички домет је достигао пишући приповетке и драмске сатире. У издањима сабраних дела објављују се и његови публицистички и новинарски текстови, говори у Сабору као и сачувана лична преписка. Његов књижевни опус по броју написаних дела није велики и највећи број дела је написао у студентским данима. Његово стваралаштво се може поделити у два дела. Први обухвата студентски период од 1901. до 1905. године. Током овог периода објавио је три збирке приповедака истог имена: „С планине и испод планине” (1902), „С планине и испод планине” (1904) и „С планине и испод планине” (1905), као и драмску сатиру „Јазавац пред судом” (1904). Други период обухвата период од 1908. до 1911. године када су настали „Јауци са Змијања” (1910) и „Суданија” (1911). Књижевна критика сматра да је уметнички вреднија дела написао у првом периоду. Историја књижевности је двојако периодизовала Кочићево стваралаштво. Старији историчари су га сматрали једним од последњих писаца српског реализма, док је данас, под утицајем новијих историчара, устаљено мишљење да је Кочић један од првих модерних писаца у српској књижевности…
Родољубље према српском националном бићу и нетрпељивост према аустроугарској окупацији је један од основних мотива Кочићевог стваралаштва. Његово родољубље надовезује се једним својим делом на косовску традицију. Јунак из приповетке „Гроб слатке душе” узвикује: „Наша је права на Косову закопана”, а о косовском завету често разговарају његови јунаци.
Рецензије
Још нема коментара.