Српска народна књижевност је комплет књига који представља синтезу народне књижевности, историје, обичаја, културе, веровања и уопште погледа на свет. Синкретизам усменог колективног стваралаштва проткан мислима и делима надарених, запажених индивидуалних стваралаца представља оно основно, примарно, есенцијално знање наше српске књижевности.
Српске епске народне песме
Народне епске песме подељене су према циклусима који су углавном одређени историјским раздобљима којима се баве. У њима су опевани јуначки подвизи наших предака и представљају особену песничку повесницу и подстрекач за даљу борбу кроз живот.
Српске лирске народне песме
Народне лирске песме спадају у групу најстаријих народних песама. Оне описују свет у којем су човек и природа повезани у јединствени, магијски свет додола, коледа, вила, необичних паганских обреда и обичаја, као и човеков страх од натприродних бића и појава и његову немоћ да им се супротстави. Пошто су већину лирских песама певале жене, Вук их је назвао „женским” песмама. Оне обилују осећањима и размишљањима наших предака још од пре неколико векова. Све што је човек доживљавао, осећао, о чему је мислио и шта га је мучило народни певач је обликовао и дочарао у народним лирским песмама.
Српске народне бајке
У ову збирку, бајке су унете на аутентичном језику. Онако како су изворно забележене, с намером да се приближи дух времена у коме су настајале и прикаже разноликост и „живост” народног језика, као и богатство различитих дијалеката. Урађене су само исправке у погледу правописа и техничког уређења текста.
Српске народне приповетке
Народне приповетке по својој тематици сличне су народним бајкама, лишене фантастичних елемената. У њима се прича о сналажљивости појединаца у разним животним ситуацијама. Приче и приповетке су у ову збирку унете на аутентичном језику. Онако како су изворно забележене, с намером да се приближи дух времена у коме су настајале и прикаже разноликост и „живост” народног језика, као и богатство различитих дијалеката.
Српске народне умотворине – пословице, изреке, загонетке
Највећу захвалност што се народне умотворине нису изгубиле у тмини минулих времена дугујемо усменим приповедачима. Они су, као чувари и гласници колективне свести народа, са колена на колено, преносили мудрости векова. Не мања заслуга за очување наших народних мудрости припада и највећем сакупљачу свега што има везе са народним усменим стваралаштвом – Вуку Стефановићу Караџићу. Неуморним радом, посвећујући свој живот овом циљу он је скупио и објавио највећи део народних умотворина. Све урађено после њега само је мала допуна његовом раду. Део Вуковог рада налази се и на страницама ове књиге.