Дучић припада реду најзначајнијих књижевних стваралаца нове српске књижевности. Чијој је општој вредности својом поезијом и прозом умногоме допринео. У којој је оставио дубок траг, а његово је дело извршило велики утицај на низ генерација српских песника XX века. Одавно је понео титулу „кнеза српских песника“ и током целог стваралачког пута бранио је својим делом, самокритичношћу, високим естетским мерилима, и, понајвише, потпуном преданошћу тражењу пута до савршенства. Пролазећи дуги пут, остављао је трајне трагове. Од прве збирке песама – Пјесме, штампаних у Мостару 1901. године, које су морале представљати највећу личну књижевну радост. Преко београдских издања двеју збирки песама Песама и Плавих легенди из 1908, Песама из 1911. Преко више стотина песама и циклуса песама штампаних у књижевном листовима и часописима, есеја и мишљења о делима својих књижевних савременика, о филозофским темама, о уметности, преко путописа, превода омиљених страних песника и написа о њима (Пушкина, Мицкјевича и других) политичких чланака, а све се сливало у Сабрана дела, до Лирике објављене на дан пишчеве смрти.
Сабрана дела – Јован Дучић
БЛАГО ЦАРА РАДОВАНА
ЈУТРА СА ЛЕУТАРА
ГРАДОВИ И ХИМЕРЕ
ВЕРУЈЕМ У БОГА И СРПСТВО
СТАЗА ПОРЕД ПУТА
ГРОФ САВА ВЛАДИСЛАВИЋ
ПЕСМЕ:
ПЕСМЕ СУНЦА
ПЕСМЕ ЉУБАВИ И СМРТИ
ЦАРСКИ СОНЕТИ
ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ