Корени Великог рата и нацизма, указује какву су улогу у томе имала иста идејна кретања о германској изузетности, расистичка идеологија и нескривено настојање да се сви који не припадају аријевцима униште или претворе у робовску радну снагу.
Вуковић пише како је та, у бити геноцидна идеологија, нашла примену прво у Африци, а затим се пренела на Стари континент и указује да њене жртве нису били само Јевреји (који су током Холокауста били жртве буквалног истребљења) него и становништво Африке, Словени и Роми.
Посебна вредност књиге је детаљна анализа покушаја (не само аутора на немачком говорном подручју, него и оних из развијеног Запада) да изврше ревизију генезе оба светска рата и аболирају од одговорности не само цивилне и војне врхушке Рајха, него и интелектуалне елите Немачке и Аустрије које су биле поуздан ослонац за ширење идеја пангерманизма, о животном простору и расној чистоти, и допринеле масовној подршци коју су оне уживале у народу.