Православна Далмација ( историјски преглед ) – Никодим Милаш

Књига Православна Далмација представља истовремено и историју Словена у Далмацији (в. Ernest Dümmler: Ueber die älteste Geschichte der Slaven in Dalmatien, 1856). Историју дела православне цркве, и историју хрватског и српског народа, и историју православног становништва у Далмацији, што значи: и историју римокатоличког фундаментализма, односно уније.

Уочивши да римокатолички фундаментализам тежи негирању словенског порекла становништву Далмације и потпуном уништењу православног обреда делу тога становништва, c једне стране, и суочен c историјском чињеницом  летаргичног односа Цариградске патријаршије па и Руског синода спрам црквеног живота у овим крајевима у дугом низу векова, c друге стране, Никодим Милаш je, уверљивошћу историјских аргумената, покушао да дâ одговоре на питања која су, из тако постављених уочавања, била не само бројна већ и традиционално занемаривана.

Ова књига, према томе, најмање јесте расправа o догматима католичке цркве, сем колико то захтева природа изложене грађе, већ делом политичка историја Римске курије, па отуда и није чудо што je, својим штампањем (1901), узнемирила интелектуалне кругове и већину римокатоличког клера. Прећутно оспоравана, она, међутим, никада није научно оповргнута. Њен писац,највећи наш историчар цркве, не пише руком догмате већ са мером научника. Утолико њена запањујућа открића имају већу тежину.

О аутору

Никодим Милаш (Шибеник, 4. април 1845 – Дубровник, 20. март 1915), од оца Трифуна и мајке Марије, пореклом Италијанке, која је примила православље, на рођењу је добио име Никола. Основну школу завршава 1856, после чега завршава приватну школу слушајући наставу код чланова доминиканског реда. Веронауку је похађао у српској школи. Четврти разред Гимназије завршио је у Дубровнику, код професора који су махом били језуити. Школовање наставља у Задарској гимназији, захваљујући Зелићевој стипендији, а Богословију у Сремским Карловцима завршава школске 1863/64. године.

Замонашио се на Бадњи дан 1873, а за јерођакона је рукоположен сутрадан, на Божић. Своје свестраније ангажовање почиње издваајњем Далматинске епархије из опсега Карловачке митрополије и њеним припајањем новоформираној црквеној области. Фебруара 1877. захтевао је да се у Далматинском сабору оформи посебан Српски клуб, који би водио рачуна искључиво о националним захтевима и правима Срба у Далмацији.