Пропаст Запада II – Освалд Шпенглер

Када је 1918. први пут објављено, дело Освалда Шпенглера Пропаст Запада изазвало је прави интелектуални шок и буру која задуго неће утихнути. Нема бољег повода од ове стогодишњице да се читаоцима понуди ново издање најчитанијег и најоспораванијег дела савремене европске мисли.

Учење о цикличном току историје и бунт против теорије о прогресу људског друштва, исказани изванредно сугестивним језиком, оформили су се, кроз Пропаст Запада, у својеврсну филозофију друштва и историје. Немилосрдно побијајући прогресивистичку визију цивилизације као највишег достигнућа до којег је човечанство стигло, Шпенглер о њој говори као о смрти културе и крају историјског развитка после кога следи враћање у безисторијско стање. Мрачни пророк пропасти западног друштва, чије речи потврђује историја XX и XXI века, позива да будемо дорасли свету тако што ћемо га разумети.

Из књиге Пропаст Запада

„Град, једна тачка у коју се скупља сав живот далеких земаља, док све остало вене; уместо народа сраслог са земљом, јавља се нови номад, паразит, становник великог града, без традиције, чисти човек од чињеница, који се појављује у безоблично текућој маси, нерелигиозан, интелигентан, неплодан, са дубоком одвратношћу према према сељаштву и његовом највишем облику, сеоском племству; дакле један огромни корак ка анорганском, ка крају!“

„Сељак је вечни човек, независан од сваке културе која свија гнездо по градовима. Он јој претходи, он је и надживљује, одржавајући се физички од генерације до генерације, ограничен на позиве и способности везане за земљу, мистична душа, суви разум, везан за оно што је практично, исходиште и вечно живи извор крви, која у градовима гради историју света.“