Са друге обале – Александар Харцен

У делу Са друге обале, Херцен каже “У историји је све импровизација, све слобода, све еx темпоре”. Херцен је писао да се историја не одвија по неком већ унапред написаном либрету, већ да је људи сами стварају. У овој књизи налазе се погледи једног разочараног социјалисте на будућност Европе након пораза револуције 1848. године.

Херцен је почео као либерал, али је временом све више усвајао социјализам. Заувек је напустио Русију 1847. године, али је његово гласило Колокол објављивано у Лондону од 1857. до 1867. било је веома читано. Херцен је комбиновао кључне идеје Француске револуције и немачког идеализма. Није волео буржоаске или средњокласне вредности и тражио је аутентичност међу сељаштвом. Борио се за еманципацију руских кметова а након тога 1861. ескалирао је своје захтеве у погледу уставних права, заједничког власништва над земљом и власти народа.

У суштини, Херцен се борио против владајућих елита у Европи, против хришћанског лицемерја и за слободу појединца и самоизражавање.

Он је промовисао и социјализам и индивидуализам и тврдио да се пуни процват појединца најбоље може остварити у социјалистичком поретку.

Садржај

СА ДРУГЕ ОБАЛЕ

Моме сину Александру
Увод
Пред олују
После олује
LVII година републике,
јединствене и недељиве
Vixerunt!
Consolatio
Епилог 1849.
Omnia mea mecum porto
Доносо Кортес, маркиз Валдегамас
и Јулијан, император римски

О ПИСЦУ И ДЕЛУ