Криза индустријске културе – Борис Вишеславцев

Борис Петрович Вишеславцев (Москва, 1877 – Женева, 1954) филозоф, публициста, књижевни критичар. Због неслагања са совјетском влашћу, 1922. године, заједно са групом научника, филозофа и уметника протеран је у иностранство. Један је од последњих филозофа „сребрног века“ руске филозофије. Његова главна дела: Руска стихија код Достојевског, Етика преображеног ероса, Срце у индијској и хришћанској мистици, Вечно у руској филозофији, Филозофска беда марксизма, Криза индустријске културе преведена су на српски језик.

Садржај књиге Криза индустријске културе

УВОД

Први део
МАРКСИЗАМ

Прва глава
РАДНА ТЕОРИЈА ВРЕДНОСТИ

Друга глава
РАД И СТВАРАЛАШТВО

Трећа глава
ЛАЖНОСТ РАДНЕ ТЕОРИЈЕ И
„ФЕТИШИЗАМ РАДА”

Четврта глава
ТЕОРИЈА ВИШКА ВРЕДНОСТИ

Пета глава

ОДУЗИМАЊЕ ВИШКА ВРЕДНОСТИ

Шеста глава
КОНФЛИКТ НАУКЕ
И ДЕМАГОГИЈЕ

Седма глава
СОФИЗАМ
„РАДА” И РАДНЕ СНАГЕ”

Осма глава
КАПИТАЛИСТИЧКА ФУНКЦИЈА –
НЕОПХОДНА ИЛИ НЕ?

Девета глава
ДРЖАВНИ КАПИТАЛИЗАМ

Десета глава
КАПИТАЛИЗАМ И КОМУНИЗАМ
КАО ДВА ОБЛИКА
ИНДУСТРИЈАЛИЗМА

Други део
КРИЗА СОЦИЈАЛИЗМА
Једанаеста глава
ТРОЈАКО ЗНАЧЕЊЕ КАПИТАЛИЗМА
И СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ ПРОТЕСТА
ПРОТИВ ЊЕГА

Дванаеста глава
КРИЗА СОЦИЈАЛИЗМА

Трећи део
НЕОСОЦИЈАЛИЗАМ
И НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ

Тринаеста глава
НЕОСОЦИЈАЛИЗАМ И
НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ

Четрнаеста глава
СЛОБОДНА РАЗМЕНА ИЛИ
ПРИНУДНА РАСПОДЕЛА

Петнаеста глава
СМИСАО И ВРЕДНОСТ ДЕМОКРАТИЈЕ

Четврти део
ИМАНЕНТНО ЗЛО
ИНДУСТРИЈАЛИЗМА И ПРОБЛЕМ
ПРИВРЕДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Шеснаеста глава
ТЕХНОКРАТСКА ТЕНДЕНЦИЈА
КАО ИМАНЕНТНО ЗЛО
ИНДУСТРИЈАЛИЗМА

Седамнаеста глава
ПРЕТЊА ТОТАЛИТАРНЕ
ТЕХНОКРАТИЈЕ

Осамнаеста глава
ПРОБЛЕМ РЕАЛИЗАЦИЈЕ
ПРИВРЕДНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

Деветнаеста глава
ОТКЛАЊАЊЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКИХ
ПРЕДРАСУДА

Двадесета глава
ПРИВРЕДНА ДЕМОКРАТИЈА КАО
СПАСЕЊЕ СТВАРАЛАЧКЕ ЛИЧНОСТИ
Двадесет прва глава
ПРИНЦИП ПОДЕЛЕ РАДА И
МЕЂУСОБНИ ОДНОС РАДА
И СТВАРАЛАШТВА

Двадесет друга глава
„PERSONAL RELATIONS”
И ХУМАНИЗАЦИЈА РАДА

Двадесет трећа глава
ДОБРО И ЗЛО СТВАРАЛАШТВО

ЗАКЉУЧАК

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ