Весела наука – Фридрих Ниче

Весела наука означава прелаз од раних списа ка зрелијем стваралачком периоду у којем су настала дела попут Тако је говорио Заратустра и Воља за моћ.

Прво издање Веселе науке (1882) обухватало је четири књиге са уводним текстом „Шала, лукавство и освета” који се састоји од изрека и афоризама у стиху. Већ у другом издању (1887) аутор је додао и пету књигу, као и „Песме принца слободног ко птица на грани”, што представља једину поезију коју је објавио.

И у овом делу Ниче говори о средишњем проблему своје филозофије, проблему културе, поготово ако је она институционализована и као таква лишена виталистичких особина или уколико апсорбује декадентну уметност којој се велики филозоф жестоко противио. Значај овог дела огледа се, између осталог, и у томе што ће у њему први пут формулисати чувену тезу „Бог је мртав”, којом оспорава дотадашње начело Бога као апсолутног извора моралних принципа. Ничеове рефлексије о моралу често су биле погрешно интерпретиране, због чега га је дуго пратио епитет контроверзног мислиоца.

Весела наука писана је у Ничеу својственој фрагментарности и, како сам аутор каже, језиком југовине, што би значило језиком свежине, али и немира, надмености и радости повратку животних сокова, упркос томе што је често истицао значај болести у развоју духа. Снажан поетски израз који доминира у обликовању рефлексија чини ово дело најбољим показатељем Ничеове страствене стваралачке природе.