Сабрана дела – Данило Трећи Бањски

Сабрана дела Данила Трећег Бањског обухватају књижевни рад патријарха Данила III, који се у литератури назива још Данило Бањски или Данило Млађи. У питању је даровити писац и поглавар Српске православне цркве из друге половине XIV века. Његово књижевно дело до сада није свеобухватно проучено.

Његово присуство у српској средњовековној књижевности везује се за неговање култова Светог Симеона (Пролошко житије Светог Симеона), Светог Саве (Пролошко житије Светог Саве), Светог краља Милутина (Служба Светом краљу Милутину, Пролошко житије Светог краља Милутина) и Светог кнеза Лазара (Слово о Светом кнезу Лазару).

Од посебног значаја јесте Данилово учешће у преносу моштију кнеза Лазара из Приштине у манастир Раваницу. Тада је кнез Лазар проглашен светим. Као савременик и учесник у важним историјским догађајима, написао је један од најранијих текстова о кнезу Лазару. Тиме се уврстио у творце косовског култа.

Шта садржи књига Сабрана дела – Данило Трећи

Књига обухвата дела једне од најзначајнијих личности српске историје и цркве у средњем веку. Књроз ове текстове провејавају друштвене и културне прилике у доба Маричке и Косовске битке. Јунаци ових дела су Свети Симеон, Свети Сава, краљ Милутин и кнез Лазар. „Свој литерарни израз са наглашено лирским односом у сликању кнеза Лазара и српских ратника Данило је исказао у Слову о Светом кнезу Лазару“, написао је рецензент, проф. др Томислав Јовановић.

У Сабраним делима Данила Трећег прикупљени су следећи текстови: Пролошко житије Светог Симеона,,Пролошко житије Светог Саве, Служба Светом краљу Милутину, Пролошко житије Светог краља Милутина, Слово о Светом кнезу Лазару, Повеља монаха Доротеја Манастиру Дренчи.

Посебно су важни предговор и пропратни текстови Ксеније Миловановић, која је ове списе пренела на савремени српски језик.

Из књиге: Кнежев говор пред битку

„Боља нам је смрт у подвигу,

него ли живот са стидом,

боље нам је у боју мачем окончање поднети,

него ли плећа непријатељима нашим показати.

Много поживесмо у свету,

постарајмо се онда да ускоро

подвиг страдалнички поднесемо.

Да бисмо поживели вечно на небесима,

назовимо се војницима Христовим,

као страдалници за побожност,

еда бисмо се уписали у књиге животне.

Не поштедимо тела наша у борењу,

да од подвигоположника светле венце примимо.

Боли рађају славу,

а трудови посредују ка смирају.

Изговоривши својима и друго, наоружа их тако речима, припреми многе страдаоце на подвиг.“