Слово о Полку Игорову

Слово о полку Игорову откривено је 1795. у древном средњовековном рукопису у московској библиотеци колекционара А. Мусина-Пушкина. Оригинал је настрадао у пожару који је захватио Москву 1812. године током сукоба са Наполеоном.

Еп о јуначком походу кнеза Игора за основу има реални историјски догађај. У питању је неуспели поход кнеза Игора Свјатославича против Половаца (Кумана). Војна операција окончана је крахом руске војске и заробљавањем самог кнеза. Иначе, Кумани су у српској историји познати по упаду на Балканско полуострво током којег је запаљен манастир Жича. Неки топоними у Србији и Македонији и данас носе траг њиховог присуства.

Аутор овог класичног спева руске и словенске књижевност остао је непознат све до данас. Претпоставља се да је у питању особа са кнежевог двора. Оно што се поуздано зна јесте да је био изузетно образован у средњовековном смислу. Због обиља детаља, историчари и филолози сматрају да је можда чак и учествовао у бици.

У деловима епа има неколико стихова који се односе на стару словенску веру. Ови делови често су цитирани у литератури о словенском паганизму. Међутим, није сасвим јасно прецизно значење тих стихова.

Због позива на национално јединство, један део западних историчара сматрао је да је спев фалсификат из доба Ивана Грозног који оправдава увећање руске државе и њене претензије на данашњу Украјину. Ево тих стихова:

Јарославићи и унуци Всеслава!
Та спустите свој стег најзад,
одложите једном маче рушилачке.
Из славе сте прађедовске већ испали!
Ви сте својим раздорима
први стали наводити невернике
на прекрасну Земљу Руску,
на достојност Всеславову.
Иза ваших свађа поче
насртање половецко!

Слово о полку Игорову први је на српски превео Петар II Петровић Његош, али не у потпуности.