Енеида – Вергилије

Енеида је најпознатије дело римског песника Вергилија. То је епски, јуначки спев који се састоји од дванаест певања. Написана је у последњој деценији Вергилијева живота, и то од 29. до 19. пре Христа. Дело је угледало светло дана тек две године након његове смрти. Вергилије је сав рукопис пре смрти хтео да спали, али у томе га је спречио цар Август који је његовим пријатељима наредио да објаве дело без било каквих измена. Вергилије је тражио узор и извор у својим певањима у Хомеру и његовим делима Илијади и Одисеји. Оно што Грцима представљају Хомерови епови, то је за Римљане Енеида.

Тема епа су лутања јунака Енеја и других Тројанаца који су успели да се спасе из Троје. Певања могу да се поделе у две скупине: у првих шест певања говори се о Енејиним лутањима, а у других шест о борби у коју се он упушта с Латинима.

Циљ Вергилијев био је славити римски народ, а нарочито род Јулијеваца, којему је припадао и први римски цар Аугуст. Намера Аугустова била је повратак традиционалним римским вредностима попут јунаштва, моралности и скромности, у вријеме декаденције у коју је Рим запао у том бурном добу пропасти републике, грађанских ратова и утемељења царства.