Украјински рат: буђење царства – Слободан Антонић

Украјински рат – буђење царства је нова књига Слободана Антонића. Написана је на основу пажљивог и систематског истраживања друштвених, културних и идеолошких промена у Русији. Како аутор истиче у уводу, овај велики оружани сукоб привукао је његову пажњу из неколико разлога. „Први разлог је његов утицај на промену саморазумевања Руса као светскоисторијског народа.“ Како се јасно види у књизи, на делу је својеврсно одзападњачење и разевропеизација руске идентитетске свети и геополитичке мисли. Другим речима, суштинска тема ове књиге јесте „један горак и буран раскид са Западом“ савремене Русије. Украјински рат, „као ниједан други сукоб пре њега, „наметнуо је захтев стварања алтернативне, нове, привлачне, државне, друштвене или историјске идеје.“ Али, како изгледа та идеја?

Кроз поглавља ове књиге

Слободан Антонић истиче да постоји неколико важних праваца руске идеје. У првом поглављу он се бави идејом империје у Русији. Она се кристалише као, ауторовим речима, дефанзивно хришћанско царство, у чијем средишту је „заветна мисао о Русији као трећем Риму“. Та империја била би последње уточиште хришћанства, односно Катехон.

У другом поглављу аутор детаљно разрађује једну данас веома провокативну идеју, а недовољно заступљену. То је идеологија православног социјализма као неке врсте синтезе различитих традиција у Русији, али и алтернативе обезбоженом нелибералном Западу. У трећем поглављу, Слободан Антонић пише о неовизантијској идеологији и наслеђу у савременој Русији. У којој мери је савремена Русија наследница Источног римског царства главно је питање и овог дела књиге и аутора о којима се овде пише.

У трећем поглављу аутор се позабавио различитим импликацијама империјалне идеје о руском Константинопољу. У четвртом поглављу, пак, посебну пажњу посветио је руској европејштини. У питању је специфична школа мишљења, само донекле слична српским аутошовинистима и другосрбијанцима, која је била спремна на интеграцију у Запад по сваку цену. Данас је јасно да је та цена била национални пораз у сваком смислу.

У шестом поглављу Слободан Антонић даје врло занимљиву анализу ставова Драгоша Калајића о евроазијској и хиперборејској судбини Русије. Ова школа мишљења, која није ограничена само на дело чувеног српског полихистора, представља можда особен, али свакако утицајан рукавац руске идеје. Коначно, у осмом поглављу, аутор је писао о русофобији међу припадницима европејске интелигенције у Србији. На тај начин је показао и како се геополитичке и идеолошке промене у Русији рефлектују и код нас.

Из закључка књиге Украјински рат – буђење царства

„Несумњиво је велики руски улог у Украјинском рату. Но, ако га добије, Русија свакако да више неће бити иста. А ни свет неће бити исти. У Русију су упрте очи многих потлачених људи широм света. противника америчког империјализма,1064 који чекају да Руси разбију империјалну доминацију САД и успоставе мултиполарни поредак. Многи мали народи у свету искрено верују у „слику Русије – победничке и лепе, која сања о друштвеној и божанској правди“.

У свим тим надањима свакако да има и доста претераности и поетизације, коју ова велика земља изазива – попут чувеног Рилкеовог диктума да се све земље ивиче с другим државама, док се само „Русија граничи с Богом“. Нажалост, стварност је често толико мрачна и сурова да је људски сасвим разумљиво пустити нади и поетизацији да нам макар мало олакшају живот.

И зато, чекамо будућност – која свакако чешће оправдава наше страхове него наде, увек развејава наше заблуде, и изнова отвара нове прилике да се ипак надамо бољем и праведнијем времену што долази…