Улога Краљевине Србије у стварању југословенске државе 1914–1918 је књига која отвара многа питања. И данас се у српској историографији траже објективни и научно утемељени одговори. Посебно је значајна, инспиративна и провокативна теза на којој се заснива ова моногафија а која се своди на то да је уједињење Срба са Хрватима, као доказаним вишевековним непријатељима српскога народа, чак и после свих монструозних злочина које су починили у Првом светском рату, било у интересу Србије и српскога народа.
Да ли је стварање југословенске државе (1918) значио за Србију, пут у највећу трагедију?
Или ипак рационално и једино могуће решење које је произлазило из актуелне међународне ситуације?
Остаје да се размилси, после читања ове књиге у којој је аутор недвосмислено изнео свој став са којим се можемо и не морамо сложити. Књига је заслужила да буде предата на увид научној јавности као и читаоцима којима историјска наука не представља професионално опредељење.
Рецезент – Проф.др Дејан Микавица