Насељавање Србије – Борисав Челиковић (прир.)

Насељавање Србије је једна од књига у едицији „КОРЕНИ“ која ће сабрати све значајне студије о пореклу српског становишта. Захваљујући Јовану Цвијићу и његовим ученицима, који су деценијама неуморно прикупљали вредну грађу за Српски етнографски зборник. Остављен је неизбрисив траг о постојању наших предака. Да тај траг не избледи, побринули су се у Службеном гласнику. Прихватајући се заједничког подухвата са Српском академијом наука и уметности, да дело Цвијића и његових следбеника ставе и пред савременог читаоца.

Основу Гласникове капиталне едиције „Корени“ чини управо Српски етнографски зборник. У оквиру којег су, по јединственој методологији Јована Цвијића, вршена антропогеографска истраживања насеља, порекла становништва и народних обичаја. Међутим у књигама из едиције „Корени“ објављују се и студије из других извора. Пре свега из периодике, док се у поговору сваке књиге, указује се не релеватне студије и расправе објављење у последњих пола века.

Српски етнографски зборник – Насељавање Србије

Српски етнографски зборник има четири одељења. Прво одељење, које чини основу нашег издања, а које се првобитно звало „Насеља српских земаља“, а после 1922. „Насеља и порекло становништва“, има објављених 47 књига, од укупно 102 колико има Српски етнографски зборник. Интензиван рад по Цвијићевим упутствима био је за Цвијићева живота, а потом је постепено јењавао до шездесетих, седамдесетих година 20. века, док су били живи Цвијићеви ученици. Пре свих Боривоје Дробњаковић, Миленко С. Филиповић, Војислав Радовановић, Јован Трифуноски, Атанасије Урошевић и још неки истраживачи. Елементе Цвијића у својим истраживањима, али не потпуно, имали су и етнолози као што су Мирко Барјактаровић, Видосава Николић Стојанчевић, Петар Влаховић, Миљана Радовановић и други. Све су то Цвијићеви наследници, који су уз то Цвијићево придодали и нека нова знања. Међутим, рад на Српском етнографском зборнику замро је од осамдесетих. Последње две књиге у Српском етнографском зборнику је објавио Неђељко Паовица и односе се на две мале области у Херцеговини, Љубомир и Завође.