О балканским психичким типовима,
Jован Цвијић био је један од највећих српских и југословенских, а слободно се може рећи, и балканских географа. Пешице или на коњу, током пуних 38 година прешао је на хиљаде километара широм Балканског полуострва, а теме његових истраживања биле су становништво и насеља, психолошки типови појединих крајева Балкана као и миграције на простору наше земље и Балканског полуострва.
Био је то први научноистраживачки покрет европских и светских размера. Резултати тих истраживања су објављени у више десетина томова „Насеља“ у издању САНУ, а ова књига je најбољи показатељ да су његова дела из антропогеографије и данас актуелна.
Иако је много година касније у једном од својих најчитанијих дела О балканским психичким типовима лепо писао и описао динарски тип очигледно по узору на фамилију свога оца, Цвијић је више пажње посветио другом делу породице, мајчином. Често је истицао да је у детињству на његово духовно образовање највише утицала мајка и уопште мајчина породица – мирна, сталожена и домаћинска.
„Нико не може као мајка да изазове врлине и развије самопоуздање код свога сина. Безбројне ме везе и сад везују са мајком, које више осећам него што их могу изразити. Од ње сам добио тежњу за бољим и истинитим, и познату патријархалну пристојност. Она ме је инспирисала дубоким иако неодређеним тежњама за највишим идеалима“