Зашто либерализам пропада – Патрик Џ. Денин

Зашто либерализам пропада (Why liberalism has failed) Патрика Џ. Денина је књига која ниједног критичара није оставила равнодушним. Конзервативци су је хвалили, либерали жестоко оспоравали, док су центристички мислиоци тврдили да је она битно другачија од осталих критика либерализма. Зашто је то тако?

Као што је познато, економска криза из 2008. године уздрмала је темеље неолибералних политика али убрзо и самих интелектуалних (теоријских и идеолошких) корена либерализма, као доминантне модерне капиталистичке идеологије. Критика с лева („опредмећена“ у друштвеним покретима и странкама) заговара враћање на дистрибуционе политике welfarestate. Док конзервативна критика проглашава крај демократске ере (представљајући основу растућих популистичких покрета, странака и влада, у Европи и САД).

Денинова књига припада овој другој струји и брзо је доживела значајан одјек у јавности. Основна ауторова теза је да савремена криза капитализма није последица неуспешне примене либералних принципа него је резултат управо њихове успешне (доследне) примене. Либерални капитализам је по дефиницији неуспешан поредак, јер изневерава неке од основних принципа људске заједнице. А пре свега религијски (у овом случају хришћански – аутор је иначе католичке демоминације) засновану моралност. Безгранични индивидуализам тако нужно намеће централизовану организацију власти, која самостално управља животима грађана. Глобалистичка култура уништава културне основе локалних (националних) заједница. Пропагирајући наднационално, слободу избора сексуалних партнера итд. Опсесивно усмерење на технологију удаљава људе од морално утемељеног размишљања о смислу егзистенције и ограничава развој (духовних) наука итд.

Стога је, по аутору, нужан повратак на организацију друштва која почива на локалној заједници и (хришћанском) моралу. Другим речима, Денин заговара укидање основа (модерног) капиталистичког поретка. И то је један од најзанимљивих аспеката ове књиге: полазећи са радикално конзервативног становишта, она у многим тачкама утемељене критике капитализма налази заједнички језик са левичарском критиком (као у „класичном“ случају Едмунда Берка).

Рекли су о књизи

„Денинова књига је важна јер се фокусира на средишњи проблем садашњице. Важне расправе данас нису о политици, него о темељним вредностима и структурама нашега друштвеног поретка.“ Давид Брукс, Њујорк Тајмс

„Зашто либерализам пропада пружа снажан противтров обожавању левице и деснице показујући како је осиромашена двостраначка концепција слободе заробила јавни живот за који тврди да га је ослободила.“  Џексон Лирс, истакнути професор историје, Универзитет Рутгерс

Зашто либерализам пропада – цитати

„Либерализам пропада не зато што се не спроводи, већ зато што је веран самом себи. Пропада зато што је успео… Политичка философија која је кренула у стварање веће једнакости, у одбрану плуралистичке слике различитих култура и веровања, у заштиту људског достојанства. И, наравно, у јачање слободе, у пракси ствара огромну неједнакост, јача безличност и хомогеност, подстиче материјално и духовно пропадање и поткопава слободу… Позив да се болести либерализма лече применом либералних мера значи, у ствари, доливање уља на ватру. То ће само продубити нашу политичку, друштвену, привредну и моралну кризу.“

Како је либерализам уништио образовање

„Циљ самосазнања јесте стицање свести о правилном коришћењу слободе, пре свега, о владању прохтевима који те чине незаситим. У срцу слободних наука у овој старијој традицији налази се упућивање у значење људскости. Пре свега, у начину постизања слободе не само од спољашњих ограничења већ, пре свега, од тираније унутрашњих прохтева и жеља. ’Стара наука’ стајала је у служби мучног и тешког задатка утврђивања оног што је допуштено и оног што је забрањено, оног што представља најбољу употребу слободе и оног што наше поступке чини рђавим.

Свака нова генерација морала је да се упути у велика дела наше традиције, у епове, велике трагедије и комедије, у размишљања филозофа и теолога, у откривену реч Божју; морала је да чита књиге које нас уче како да правилно користимо своју слободу. Бити слободан била је наука, нешто што нам не пружају природа и инстинкт, већ усавршавање и образовање. А душа слободних наука биле су друштвене науке, учење како да будемо људи.

Пропадање слободних наука у овој нацији (америчкој – П.Д) уследило је убрзо по редефинисању слободе, по чему се она више није схватала на хришћански начин као владање самим собом, већ као одсуство ограничавања наших жеља. Ако је циљ слободних наука било стицање знања о владању самим собом, онда се он више није поклапао са циљевима савременог васпитања и образовања. Давнашњи захтев да се уче класични језици и стиче способност читања старих текстова, да се упознаје Библија и тумачење светих списа повукло се пред студијама у основи којих се налазе индивидуални укус и преференције.

Слободне науке се све више замењују са системом НТИМ, у којем се спајају оно што је задржано од античких слободних наука – природна наука и информатика – и њихова примена, технологија и инжењерство, поред све већих захтева за знањем које олакшава прављење каријере у свету бизниса и финансија.