Завет и слобода – Жарко Видовић

Завет и слобода су кључни појмови Жарка Видовића. Истоимена књига која је пред вама садржи његове најбоље текстове. Она је прави пут којим савремени читалац може да осети сву ширину мисли овог полихистора.

Овај зборник или хрестоматија Видовићевих текстова подељена је на седам целина које чине по три текста. Први део везан је за питања литургијског живота хришћана, његовог смисла и улоге Светог Писма у њему. Други део бави се темељима европске културе: грчком трагедијом, римским хришћанством и заветним начелом као извором европских народа.

Трећи део бави се проблемима нације, њеног заснивања и идентитета. Посебно је важан јер је у њему интегрално објављен веома битан текст Жарка Видовића „Свети Сава и римско право“. Четврти део бави се односом епског и заветног приницима у српској историји. Посебно је занимљив јер је веома критичан према одређеним манифестацијама нашег националног идентитета које по колективну егзистенцију могу бити више него погубни.

О књижевности, најпосле о Његошу, Видовић је писао много пута, а овде су три најзачајнија текста сабрана заједно. Коначно, завршни одељак „На путевима обнове” чине текстови о односу православне цркве и савременог света и тиме дају одговор на питање и нашег свакоденвног живота.

Из предговора књизи Завет и слобода

Catena mundi „је решила да српској културној јавности понуди својеврсну Читанку Видовић, у коју би, у складу са потребама првог упознавања овог „човека-века”, били дати неки од његових есенцијалних краћих огледа.” Владимир Димитријевић

„Да нам је само пренео причу о личном учешћу у историји свога века, Жарко Видовић би нам завештао пажње вредно наслеђе. Али, он је оставио много више, још увек несагледано и до краја неиздато дело, са чијим се поставкама можемо свакојако спорити, али се свих нас сржно тиче и побуђује отворене духове жедне смисла. (…)

Говорио је и писао с миром човека што је ‘овај грдни свијет испитао’, без роптања, али и без устезања, без самоуздизања и саможаљења, уредно плаћајући цену своје слободе и својих погледа, тај необични припадник још неосвешћеног логорског народа, чије логорско искуство наткриљује све поделе које тај народ и даље прате…” Драган Хамовић