Ми смо бранили Кошаре (Трилогија),
БЕСМРТНИ БАТАЉОН
Бесмртни батаљон је последњи део трокњижја о караули „Кошаре“ у којој су кроз причање у првом лицу описане приче граничара,
а све у циљуда се не забораве дани херојске одбране од копнене агресије са територије Албаније, ако и да се сачува сећање на
голобраде младиће који се са планине никада нису вратили кући. Моја је морална дужност да њима у славу и захвалност напишем
ове редове, а твоја, драги читаоче, да борбу против заборава водиши истрајно и на начин како су нас хероји са Кошара научили.
Слава им!
ЗОВ КАРАУЛЕ
Битка за Кошаре највећа је битка модерне српске историје. Тих неколико Километара уз саму границу са Албанијом, подно Проклетија,
за Васкрс 1999. године, постају српски Термопили у којима стотинак војника, често гладних и без довољно муниције, док чека појачање
које никако не долази, одбија напад неколико хиљада терориста ОВК. Несвесни свега шта се дешава око њих и независни од осталих догађаја,
они стоје као прва и једина препрека бројинијем и боље опремљеном непријатељу који покушава да продре у Метохију. Ојачани духом
празника, дана када се по православном календару Христ вратио међу људе, полажући на олтар отаџбине своје најбоље другове, хероји са
Кошара се уздижу и стају уз раме јунака са Косова поља, Чегра, Цера, Мојковца, Кајмакчалана…
Битка за Кошаре тих дана постаје Битка за Србију, велика борба коју су хероји у рату успешно добили. Поразио их је – мир.
Рома „Зов карауле“ заснован је на истинитим догађајима испричаним од стране преживелих хероја и настао је у знак сећања на оне који се
са Кошара нису вратили. Слава им!
ПОСЛЕДЊА СТРАЖА
Дана 30.9.1998. године војник јунске класе Извиђачко-диверзантске чете Нишког корпуса, Владимир Радоичић (19), послат је на извршење задатка у рејону карауле „Кошаре“, на југословенско-албанској граници. Са тог задатка, он и још четворица припадника Војске Југославије – Илија Павловић (19), Миладин Гобељић (20), Милош Павловић (30) и Мирослав Јоцић (30), никада се неће вратити.
Роман прати последње месеце Владиног живота, али и године које су уследиле након његове погибије. Књига је заснована на сећањима његове мајке Лозанке, али и људе који су преживели „пакао Кошара“ и остали да сведоче о херојима са границе.