Зли демијург, Емил Сиоран, један од најзначајнијих филозофа и есејиста XX века, чувен је по свом дубоко песимистичком и фаталистичком поимању света. Иако се упорно трудио да остане изван друштвених токова, одбијајући већину захтева за интервјуе, као и бројне награде, ретки су они који су тако дубоко и аналитично промишљали то исто друштво, човекову егзистенцију и дух тадашњег времена. Заједно са својом женом живео је у потпуној изолацији у Латинској четврти у Паризу, заузевши тако, у односу на свет, ону дистанцу која је неопходна да би се тај свет истински сагледао. Мрачан поглед скептика на парадокс нашег постојања може се свести на ову његову мисао: Сви смо ми на дну пакла чији је сваки тренутак право чудо.
Ова књига представља збирку шест Сиоранових есеја: „Зли демијург”, „Нови богови”, „Палеонтологија”, „Сусрети са самоубиством”, „Неослобођено” и „Задављене мисли”. Текстови су различити по својој форми и дужини, али суштински уједињени у темама које су традиционално окупирале аутора – смрт, бог, добро и зло, људске слабости, страх, апсурд и очај постојања. Уз изванредан превод Мире Вуковић и поговор Милована Данојлића, читаоци сада могу да уживају у новом, прерађеном издању овог Сиорановог дела.
Тешко је, немогуће је поверовати да је добри бог, „Отац”, могао да буде уплетен у бруку стварања. Све упућује на то да он у томе није имао никаквог удела, да је посреди дело неког безобзирног, поквареног бога. Доброта не ствара: недостаје јој машта, а машта је потребна да би се склепао какав-такав свет. Чин, или дело, или свет, могу у најболју руку да произиђу из мешавине добра и зла. Пођемо ли од нашег света, много нам је лакше у сваком случају да замислимо неког сумњивог, него неког пристојног бога.