Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – Photomonograph

У књизи Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској дат је извод из обимне фотодокументационе грађе Музеја жртава геноцида у Београду. О страдању српског народа у НДХ 1941–1945. године. Фотографије које су коришћене у књизи документују злочине НДХ. Почињене у намери уништења Срба, Јевреја и Рома и стварања етнички чисте хрватске државе.

Независна Држава Хрватска (НДХ) успостављена је 1941. године на делу територије Краљевине Југославије. Окупиране од стране нацистичке Немачке и фашистичке Италије. Под патронатом сила Осовине, темељена на идеологији усташког покрета и католизацији свих структура државе и друштва. НДХ је спроводила организован терор и погроме над својим грађанима других националних, верских и расних припадности. Који су проглашени реметилачким фактором (Срби) и неаријевцима (Јевреји и Роми), и над идеолошким противницима из редова властите нације.

У Предговору, академик Василије Крестић указује на историјске процесе дугог трајања. Који карактеришу хрватску политику у односу на локални српски корпус. У уводном тексту аутора Јована Мирковића дата је хронологија злочина у прва три месеца постојања НДХ. Тј. у периоду када још увек није било организованог отпора режиму.

Краћи опис књиге

Фотодокументациони материјал распоређен је у осам целина. У поглављу „Озакоњење злочина и терора – расни закони“ дати су факсимили регулативе којом је озакоњен терор и погроми над „непоћудним“ припадницима других националних, верских и расних група и идеолошким и политичким противницима. У три поглавља – „Злочини у директном терору 1941, 1942 и 1943–1945“, фотографијама и факсимилима приказани су карактеристични злочини против цивилног становништва „на кућном прагу“. У поглављу „Злочини над децом и женама“, фотографије и факсимили говоре о злочину геноцида над најугроженијим групацијама становништва. Поглавље „Злочини у институцијама државе – логори“ указује на улогу државе у организованом злочину геноцида. Поглавље „Страдање Српске православне цркве“ документује и злочин духовног затирања српског, православног корпуса. Последње поглавље – „Средства и методи злочина“ сведочи о злочинима војних и полицијских постројби НДХ. Као и њених управних и политичких органа. Последњи текст, под насловом „Уместо поговора“, говори о односу врха Римокатоличке цркве према масовним злочинима над припадницима других конфесија у НДХ.

Књига представља целовит докуменат о идеологији и пракси НДХ у спровођењу злочина против човечности над Јеврејима, Ромима, антифашистима из других нација, а посебно над Србима. Који су чинили једну трећину становништва НДХ и чији је удео у укупном броју жртава у НДХ износио око 64 посто.