Знаменити Срби у записима и анегдотама осветљавају другу страну познатих личности. Историчари и биографи имају своје званично виђење, а анегдоте кроз необичне догађаје говоре нам много о нашим значајним писцима, научницима, државницима.
Кроз појединца, проговорио је народ – знаменити Срби у записима и анегдотама.
Анегдота постаје под великим душевним притиском, када човек има моралну или материјалну одговорност, па она дође као израз тог осећања. Тада она спасава ствар и често даје ударац противнику.
Анегдота је као оштра сабља, која једним замахом посече противника, јер су људи „без језика“, иначе јунаци и главари, дрхтали пред господарем и народом од „језика“. Она зависи од човечијег духа, па је потребан бистар и оштроуман човек да је створи, а слободан и отресит да је каже на тешком месту, на мегдану: пред господарем и главарима, на скупу пред више стотина људи.
Скресати у очи без околишења господару, главарима и друговима оно што се мисли и осећа, у таквом тону и облику, да остане за поколења – за причање.
Тако јавно изговорена анегдота се шири од уста до уста, као пример мудрости, храбрости, правичности и речитости, и остане као паметан савет и поука, а често и као правило. Такве анегдоте постану опште народне, јер је кроз појединца проговорио народ.