Књига Балканско путовање је настала на основу ауторовог дугогодишњег искуства у Краљевини Југославији. Написана је после наменског путовања, које је он назвао балканским одмором, у неке делове земље у лето 1935. године.
Књига је убрзо потом била објављена. Дејвид Футман признаје да воли Србе, да је србофил. Али то се у књизи толико и не види и све оно што је написано је у највећој мери објективно. Аутор се поред публицистике бавио и литературом па су и у овом раду помешани литерарна надахнутост и документарна проза. Обилује важним и занимљивим детаљима и описима. Мада треба имати стрпљења у читању јер је писана старинским, сад већ заборављеним, стилом. Пошто је аутор по вокацији и по професији и дипломата и обавештајац, садржај књиге је и сведочанство како је радила стара енглеска школа. Како није било неважних детаља, све је важно да би се створила целовита слика. На духовит, понекад и циничан, али свакако префињен начин Футман илуструје разлике међу народима, цивилизацијама и свему ономе што је чинило младу државу Краљевине Југославије. Нешто се из књиге може и научити.
Мало који странац, поготово са Запада, је тако добро осетио амбијент те новостворене државе. Посебно су занимљива његова запажања о Србима према којима, како је и сам признао, аутор осећа наклоност. Поштовао је борбу Срба за слободу и самосталност и да сачувају свој национални и верски идентитет. Али разоткрива и српске историјске грешке у Краљевини Југославији. Ова књига је утолико важнија јер сведочи о томе колико се мало тога променило међу југословенским народима и после толико година. Али она разоткрива и шта о њима мисли британско високо друштво. Јер, аутор је припадао том друштву које је имало утицај не само на државну политику него и на јавно мњење. Футман на дискретан начин разоткрива западне стереотипе о балканским народима, а ти стереотипи су на Западу још увек доминантни. Футман се у књизи не уплиће у политику Краљевине Југославије, али на скривен и вешт начин говори и о политици.
Синиша Љепојевић о књизи
Књига у оригиналу носи донекле двосмислен наслов „Балкански одмор” (Balkan Holiday), али њен садржај је ближи Балканском путовању, па је под тим насловом и у српском преводу. Њен садржај следи сâмо путовање Дејвида Футмана, од Драча у Албанији, па преко Македоније, Косова и Метохије, Шумадије, Београда, Војводине до Загреба…“