Велика стратегија Хабзбуршке монархије је књига Веса Мичела. Аутору је занимљива пре свега због начина на који су Хабзбурзи опстали и доминирали датим простором. Регион у оквиру кога су се борили за превласт обухвата копно између три мора, Балтичког, Црног и Јадранског. Место преплитања цивилизација, религија, “геополитичких зона”.
Након трауме коју је представљао тзв. Рат за шпанско наслеђе, највећи страх Аустрије био је сукоб на два – или више фронтова. Заиста, рат или учешће у њему представљао је свакодневицу Беча: “у 183 године колико је протекло од 1683. (отоманска опсада Беча) до 1866. (пораз од Немачког царства, година уочи Двојног споразума са Краљевином Угарском, прим. аут) у свега 75 Аустрија није била у рату”.
Поуке које се могу извуци из успеха и неуспеха хабзбуршке Аустрије, ако ништа друго, имају већу вредност у време када последице традиционалног геополитичког супарништва нису ни најмање умањене удаљеношћу, технологијом или протоком времена. Аутор се нада да ова књига може да понуди помоћ у овладавању овим изазовима. Мада можда никада њиховом потпуном савладавању, како би се задржало глобално вођство Америке и како би се добре стране вештог коришћења географског положаја између побочних евроазијских земаља у протеклих седамдесет година пренеле будућим генерацијама.
Вес Мичел, од октобра 2017. помоћник државног секретара за Европу и евроазијске послове. Признат је стручњак за Централну и Источну Европу. Након што је, од 2006. са успехом радио а затим и водио институт ЦЕПА (Центар за анализе европских политика) у Вашингтону. Овај син свештеника Баптистичке цркве и Тексашанин, докторирао је на Слободном универзитету у Берлину. Тему своје дисертације, “велику стратегију” Хабзбуршке монархије, преточио је у књигу.