Сабрана дела – Перо Слијепчевић

Сабрана дела – Пера Слијепчевића објављена су у десет књига. Књиге су, према тематским областима, приредили: О немачкој књижевности и култури I–II – др Слободан Грубачић; Огледи о српској књижевности и Белетристички радови и преписка – др Радован Вучковић; Књижевно-критички радови – др Станиша Тутњевић; О уметности и уметницима – др Слободанка Пековић; Историјске и политичке теме и Друштво и култура – др Алекса Буха; Педагошко-андрагошки радови – др Симо Нешковић; Биографија и библиографиија Пера Слијепчевића – мр Часлав Николић и Сњежана Ћирковић.

О писцу

Био је секретар сарајевског Српског просвјетно културног друштва (СПКД) „Просвјета“, а затим професор Велике медресе у Скопљу, а затим је постао хонорарни универзитетски професор 1927. године. Наредне је постао и ванредни професор скопског Филозофског факултета. Редовни професор германистике на истом факлутету постаје 1938. године. Почетком Другог светског рата прелази на Београдски универзитет.

У време окупације је био пензионисан, али је после завршетка рата поново враћен на Београдски универзитет на којем је завршио радни век 1958. године. Као шеф катедре за немачки језик и књижевност Филозофског факултета у Београду. Сматра се једним од најбољих германиста које је српска култура икада имала.

Уживао је велики углед у своме времену и, као изворни мислилац, вршиo снажан утицај у многим областима интелектуалног живота. Слијепчевић је један од најбољих германиста кога је српска наука о књижевности имала. Поред главне германистичке студије о Шилеру, затим расправа о Гетеу, Хакнеу, Томасу Ману, написао је низ историјских прегледа о значајним периодима у немачкој књижевности. Расправљао је о ренесанси и просветитељству, о класици, хуманизму… Српску мисао о књижевности Слијепчевић је двоструко унапредио. С једне стране, омогућио је поуздан продор модерних метода у бурне расправе о нашем наслеђу, а с друге увео комбиновани приступ који испитује дијалог различитих цивилизација.

Осим тога, његовом политичком, историјском и културно-просветном раду нема равног. Не само у тзв. омладинској генерацији пред Први светски рат, већ и уопште у српској култури. Он је и један од најзначајнијих представника Младе Босне. чију ће идеологију и политичке визије уобличити у фактичко-историјски рељеф и притом изрећи и написати најтужније и најлепше речи о јунаштву и жртви њених многих неименованих јунака.

Спајао је европску модерну мисао о уметности са етичким и патријархалним вредностима. Европска култура је представљала ред, рационалност, памет – а домаћа, блиске емоције.