Књига о Надежди (Петровић), изашла је после „Књиге о Лубарди“ и „Књиге о Шумановићу“. Двадесетак аутора од почетка 20. века до данас осветљава изузетно дело наше сликарке. У књизи су текстови Димитрија Митриновића, Моше С. Пијаде, Пјера Крижанића, Ђорђа Поповића, Момчила Стевановића, Миодрага Коларића, Миодрага Б. Протића, Лазара Трифуновића, Катарине Амброзић…
Чудо њених боја и мотива, лепоту и поступак уметничког дела – дочаравају и одгонетају најбољи српски тумачи модерног сликарства. У књизи се, уз то, налази и 46 репродукција најпознатијих дела, у колору, оних које су тумачи њеног сликарства најчешће помињали: „Баварац“, „Брезе“, „Старо гробље“, „Стабло у шуми“, „Ресник“, „Дереглије на Сави“, „Жена са сунцобраном“, „Богородичина црква“, „Булоњска шума“, „Грачаница“, „Везиров мост“, „Стари шедрван у Призрену“ и др.
„Умрла је рано, на пољу части и родољубља. Њено сликарско дело стоји потпуно засебно, јединствено и неупоредиво. Оно је значајно и препорођајно“.
Овако је о великој уметници још 1938. писао Бранко Поповић, један од 18 аутора заступљених у „Књизи о Надежди“ коју су приредили Драган Лакићевић и Мило Ломпар