У „Књизи о Лубарди“ налазе се репрезентативни текстови: критике, огледи и студије о великом сликару, почев од Растка Петровића и Исидоре Секулић до данас. Између два рата, дар младог Лубарде препознају најпре свестрани књижевници: Растко, Исидора, Винавер, Тодор Манојловић, Милан Кашанин. После Другог светског рата, када Лубарда постиже светску промоцију, о њему опширне студије пишу најугледнији српски историчари уметности, пре свих Лазар Трифуновић и Миодраг Б. Протић, али и други: Павле Васић, Ото Бихаљи-Мерин, Драгош Калајић, Мића Поповић, Алекса Челебоновић, Стојан Ћелић, Јеша Денегри, Станислав Живковић, Љубица Миљковић…
У књизи се налази и избор колор-репродукција Лубардиних слика које се најчешће помињу.
Посебну пажњу тумачи Лубардиног сликарства посвећивали су слици „Бој на Косову“ а избор текстова у књизи извршио је др Мило Ломпар, професор српске културе на Филолошком факултету у Београду.