Под окриљем Светог Николе и Светог Влаха,
Док је Дубровник био патрицијска република са великим степеном потпуне самосталности, Немањићки Котор је већ 1420, добровољно ушао у састав Млетачке републике, а његово локално племство зависило је од политичке судбине ове велике поморске државе.
Постоје довољна сведочанства да се у овом граду, на стешњеним простором у загрљају камених масива успостављао духовни континуитет, а истовремено и значајно стваралачко посредовање Истока и Запада. У време немањићке власти Котор је неометано стварао своју романску и готску, касније ренесансно-барокну културу, а сви ти њени домети оплемењивали су српску средњовековну државу, а касније и државе обласних господара.
Веома постојано, пред Которанима се отворио цео свет, а њихови бродови и домаће посаде стећи ће у XVII, XVIII и XIX веку глас највештијих помораца. У тим вековима Котор и цела Бока Которска претвориће се у необичну ризницу, која ће бити испуњена најразличитијим драгоценостима. Све те поморске везе створиће на овом простору и посебан тип светског човека, чији духовни видици нису били ни скучени, ни замрачени верским супротностима и фанатизмом…
Дејан Медаковић