Резултате истраживања односа Ватикана и НДХ, тј. одговорности и Римокатоличке цркве за усташке злочине који су се догодили на њеној територији, ђакон Милорад Лазић је публиковао у књизи Крсташки рат Независне Државе Хрватске. Друго издање објављено је тачно двадесет година након првог, и тада су Лазићевој студији придодати и његови новински прилози посвећени истој теми, као и полемика са Живком Кустићем. Непосредни повод за појављивање трећег издање је обележавање осамдесете годишњице оснивања Јасеноваца, највећег концентрационог логора на територији НДХ.
Ђакон др Милорад М. Лазић (1956–2003) се крајем осамдесетих и почетком деведесетих година XX века, у оквиру својих научних истраживања, озбиљно позабавио и једним значајним феноменом из модерне балканске и европске историје, а то је специфично ратно деловање Независне Државе Хрватске. За разлику од својих претходника који су истраживали повест НДХ, Лазићев приступ није био искључиво историјски већ историјско-теолошки, и захваљујући томе успео је боље да сагледа саму суштину те квислиншке државе.
Узимајући у обзир и све оно што се дешавало у Римокатоличкој цркви (у Ватикану и на Каптолу) у време НДХ, а не губећи из вида римокатоличко црквено право и еклисиологију у целини, Лазић долази до закључка да је та држава заправо клеро-усташка творевина.
Анализирајући питање Војног викаријата за хрватску војску, које је до сада било занемаривано од стране историчара, он доказује своју основну тезу да је Римокатоличка црква била признала НДХ и да је на њеном простору вођен крсташки рат.
Из књиге Крсташки рат Независне Државе Хрватске
„Политичка улога Римокатоличке цркве као једног од инспиратора и учесника у верском и биолошком геноциду над православним српским становништвом марионетске Независне државе Хрватске, већ више од пола века представља једно од централних питања које захтева различите истраживачке приступе и нове одговоре. Многи ће рећи, зар ангажовање ове религиозне институције у клеро-усташкој идеологији и пракси најнеобичније „независне“ државе која је икада постојала на тлу Европе, није очевидна и доказана, како у нашој историографији тако и свим другим сведочанствима њеног историјског деловања?
Политичку улогу римокатоличке црквене организације показују и доказују многобројни извори и сведочанства, и то је чињеница коју у свести здраве памети нико никада неће оборити и оспорити…“ Милорад Лазић