Др Мило Ломпар у књизи Опроштај са интелектуалцем каже да интелектуалац не постоји ако нема однос са моћима. Моћ увек постоји унутар нечега што зовемо формацијом. Она је увек подељена на извесне формације унутар којих се одиграва игра између интелектуалца и моћи. Жилијан Бенда 1928. године написао је књигу ‘Издаја интелектуалца’, у којој каже да интелектуалци морају бити одређени универзалним схватањима. Он се залаже за универзализам и сматра да су интелектуалци његовог доба издали јер су се сврстали или уз класне или уз расне идеје, уз нацистички режим са једне и комунистички са друге стране, постајући пропагандисти.
Михаило Ђурић је девет месеци провео на робији у комунизму. А и деведесетих је био против режима. Он је, као ретко ко, имао сукоб са обе стране поретка. Осамдесетих година била су јако популарна његова предавања у Београду. Двадесет минута раније у амфитеатрима нисте могли наћи место. На та предавања долазио је и за реч се јављао Амфилохије Радовић. Да би касније седао и за катедру са Ђурићем. Њих двојица се ни у чему нису слагали, али те дебате биле су јако занимљиве и трајале су по два сата. Такве трибине данас не постоје закључивши да интелектуалац данас мора прихватити своју безначајност, те да се мора замерити и страни коју сам заступа, односно да мора на својој кожи измерити дејство зупчаника моћи.