Приповетке – Драгиша Васић

Приповетке Драгише Васића и друга дела

По повратку из Великог рата, разочаран послератном свакодневицом, политички се опредљељује лево, постајући уредник републиканског листа Прогрес. Због текстова попут „Покушај једне анкете“ по казни је послат на југословенско-арбанашку границу, што ће описати у свом делу Два месеца у југословенском Сибиру (1921). Затим прелази у Београд, где ће наставити са књижевним стваралаштвом. Његову збирку прича Утуљена кандила поздравља између осталих Слободан Јовановић, који сматра да су Васићеви ликови слике људи који се мењају под снажним притиском спољних околности. По њему, писац је „у нашу реалистичку приповетку унео ратну нервозност свога нараштаја“. Због тога је његов исказ „искидан“ и „фрагментаран“. У то време Васић се налази међу елитом југословенских послератних „књижевних лавова“: Андрића, Црњанског, Растка, Крлеже, Винавера. Због тога није могла да га мимоиђе, по Михаилу Пантићу, „лака сенка експресионизма“ (основни мотиви експресионизма, европског и нашег: „болница, воз, фронт, лудило, болест, нервоза, потсинута сексуалност, социјални активизам, слутња радикалних револуционарних промена света“).

Јунаци Васићевих прича постају нискомиметске личности, попут Ресимића добошара у истоименој приповеци, или разочарани и згађени људи, попут невиног човека кога крвнички туку као комунисти у причи У празном олтару да би га без икаквог извињења бацили на улицу, после чега он заиста и решава да постане комуниста, борац против чудовишног система. Тако настају и Црвене магле, роман сав у грчу једне епохе, роман о људима које је рат трајно обележио и који се не могу уклопити у послератни поредак, пун духовне и моралне трулежи. Витло и друге приче већ су писани са одмаком од експресионистичке нервозе, и у њима се јавља иронизација чак и иронизација мотивације једног самоубице, као у причи Исповест једног сметењака. Сама насловна прича Витло представља живот човека као непрестано витлање, које се завршава у смрти и забораву. Последња збирка Васићевих прича, Пад са грађевине, приближиће се извесним струјањима социјалне књижевности.

Аутор текста: Владимир Димитријевић