Српске теме – Јован Скерлић

Јована Скерлић је несумњиво једна од најважнијих личности у српском књижевном, културном и политичком животу, с краја XИX и почетком XX века. Био је најпопуларнији и најплоднији књижевни критичар свог доба, а његов утицај на српске књижевне прилике био је значајан и видљив, дуго година након његове преране смрти.

Као ђак Богдана Поповића и тзв. француске школе, инсистирао је на позитивном и научном методу у историји књижевности и књижевној критици, препознатљив као најпознатији заговорник тзв. утилитаризма у књижевности. За разлику од свог учитеља, Скерлић није марио за мистику, песимизам, романтична и сентиментална расположења и осећања у књижевном стваралаштву.

Био је заговорник рационалистичког духа, присталица историјског материјализма и срчан и борбен у својим убеђењима. У својој политичкој делатности, Јован Скерлић остаје запамћен као најзначајнији проповедник и протагониста идеје југословенског културног и државног јединства. Као књижевни критичар и историчар пленио је својим стилом, који се одликовао јасношћу, логичношћу и ватреним заносом. Његов стил, који је зрачио до тада невиђеном новином и свежином у српској књижевност, био је један од највећих разлога његовог угледа и популарности.