Седам Његошевих сахрана, овом књигом Ратко Пековић и Слободан Кљакић желели су да дају свој допринос обележавању 200-годишњице рођења великог песника, филозофа, државника и владике. Подсећања су им у скупљању грађе за ово дело од значаја били и подаци које су истражујући нашли др Вељко Ђурић и Пера Симић, као и Бојана Исаковић, историчар уметности. Она је била на лицу места када се рушила капела. Тада је забележила и реакције људи. Прва је спазила да из крипте израста плави цвет. Ботаничари су утврдили да је то незаборавак – казао је Кљакић, док се многима на промоцији наметнуло да је то можда и симбол обнове капеле, која иако уништена није пала у заборав. Међу двадесетак поглавља књиге налази се и писмо Амфилохија Радовића врху црногорских власти са молбом се обнови Његошева капела.
Прошле године поново су оживеле расправе о судбини срушене Његошеве капеле на Ловћену, чији остаци чаме већ четрдесет година на Ивановим коритима, у облику гомиле нумерисаних камених блокова, недалеко од цркве Светог Преображења и Великог гумна. Остаје пуста нада да ће у години Његошевог јубилеја бити отворен пут за поновно подизање Владичине задужбине на Ловћену и да ће, када његови земни остаци по седми пут буду сахрањени на месту које је сам изабрао, коначно престати разлози због којих је и написана ова невесела књига.