Срби Босне и Херцеговине у XIX веку – Јован Душанић

Срби Босне и Херцеговине – век борбе за слободу

Национални опстанак у сенци великих царстава

Књига „Срби Босне и Херцеговине у XIX веку: Борба за слободу и уједињење“ Јована Б. Душанића Липљанског представља историјску студију која се бави једном од најзначајнијих и најдраматичнијих епоха у националној прошлости. Српски народ на простору Босне и Херцеговине, током XIX века, налазио се између два велика царства – османског и аустроугарског, У том оквиру, водио је борбу за очување вере, језика, културе и права на национално самоодређење.

Од устанака до сабора

У делу се пажљиво анализирају бројни догађаји, почевши од српских устанака 1804. и 1875–1878, преко улоге Српске православне цркве, до политичког организовања у виду устаничких скупштина и културно-просветних покрета. Душанић показује како су Срби, иако формално под туђом влашћу, успевали да сачувају свест о заједништву и потреби за уједињењем са матицом – Србијом.

Калајев режим и борба Срба Босне и Херцеговине за идентитет

Посебно је истакнута политика Бенјамина Калаја и покушаји да се релативизује српски национални идентитет кроз идеју босанске нације. Аутор износи документовану анализу мера притиска на српски народ у Босни и Херцеговини. Детаљно се описују покушаји обесмишљавања православне цркве и фаворизовања других конфесија и културних институција. Отпор који је стварала српска елита није изостао.

Српски народ као историјски субјекат

Књига показује да Срби Босне и Херцеговине нису били пасивни објекти историје. Уједињени у свом стремљењу ка слободи, они су били активни субјекти. Завршница књиге посвећена је успеху тог вишевековног стремљења. Великим народним скупштинама 1918. у Новом Саду и Сремским Карловцима, остварено је уједињење са Србијом.

У времену када се прошлост често прекраја, ово дело пружа оно што је најпотребније – знање засновано на изворима, аргументима и љубави према истини.