Сто јада – Емир Кустурица

U књизи Сто јада Емир Кустурица, у шест аутентичних, провокативних и духовитих прича, особеним стилом, црнохуморним дијалозима, истинитим доживљајима, непредвидивим обртима, читаоцима нуди топлу, људску слику последњих деценија прошлог века. Несвакидашње литерално дело састављено је од узбудљивих, маштовитих прича које се одмотавају као добар филм.

Ако је насловом своје прве књиге Кустурица дао миг Хакслију, насловом књиге прича „Сто јада“, изгледа да је призвао десетерачки стих, сматра Рајко Петров Ного:

– У венцу прича Сто јада обделава се унутар већ освојеног света из „Непровјерене гласине“, само што се сада резбари и фабулира у строжем жанру, у причи, која је у српској књижевности – док се знало шта је шта и ко је ко – уметнички била најуспешнији род. И опет је породица у центру. Чак и онда када је средиште напукло, а делови се једва држе. Кустуричина кажа о очинству и синству овде се приповеда из суштински нове тачке: после смрти родитеља. Сада се може рећи и оно што би за њихова живота било неприкладно. Јер, Кустурица припада словенској, српској осећајности и патријархалности, које је на самом свом почетку вовјеки обележена речима које стоје, и када нису написане, на почетку сваког великог српског наратива: „Чедо моје возљубљено, утехо старости моје“.

Према мишљењу Александра Јеркова, Кустуричине „неснимљене приче“ заснивају се на снази његове имагинације, која пробија оквире сваког жанра и траже више него што један књижевни облик може да нам понуди.

– Ово је врста књижевног ексцеса, један позитиван стваралачки испад, у којем је унутрашња снага великог човека захтевала за себе да мења правац у коме се савремена књижевност може препознавати – наставио је Јерков. – У његовом књижевном делу постоји фини иронички и истовремено стваралачки распон у коме доминирају Ћопић и Капор, али се уз њих лако може видети и савременост. Ову књигу треба разумети као тренутак у коме једна врста логике превазилази вољу за пуким приповедањем и нарацијом и допире до језгра из којег се рађа књижевна имагинација. У томе сам спознао његову невероватну духовитост, снагу шарма за извргивањем, подстицањем самога себе. (Извор: Вечерње новости)