Књига, Света Петка је монографија, капитално дело у луксузном издању.
Епископ сремски Василије о Светој Петки
Као можда најрепрезентативнији део православног храма, иконостас одваја олтарску апсиду од остатака богомоље, дефинишући је као симбол оностраног и тајанственог. На тај начин, наша Света Црква учи своје верне да небеске висине недоступности и трансцендентности, које у архитектури храма представља олтарски простор. Тако можемо спознати кроз Свете у Господу, изображене на иконостасу, односно кроз живот и подвиг изузетних личности које су својом највишом жртвом, истински посведочили Бога и Његову љубав према читавој Васељени.
Тражећи начин да што јасније комуницирају са својим, већином неписменим стадом, Оци Православне Цркве јасно су разумели тек касније формулисану максиму да „слика говори хиљаду речи“. Тако су фрескописом и иконописом, као и самом архитектуром храма, вернима упутили поруку како Свети у Господу представљају обоженог човека и пројављивање живота будућега века. Међу плејадом тих видљивих сведока света невидљивог, својим посебним сјајем, Царство небеско пројављује и Преподобна наша мајка Параскева.
Пресвета Мати Параскева
тиха и ненаметљива, скромна и смерна, била је силна у спремности на жртву и љубави према својима ближњима. Након тешког, страдалничког живота којим је обожила своју бесмртну душу, Света Петка је љубав и милосрђе према људском роду наставила да изобилно излива и након тихог, монашког упокојења. Њене свете мошти свакако спадају међу највеће светиње Православне Цркве. Пружајући не само помоћ и утеху небројеним невољницима који им се клањају са вером и надом, већ им креирају и могућност да сопственим чулима, још на овом свету, осете предокушај Рајског насеља.
Одричући се света и одбацујући његово бучно и варљиво бљештавило, она је постала поуздана заштитница управо оних који јој се из света молитвено обраћају. Одбацујући путеност пале људске природе и дословно живећи анђеоском чистотом, Света Петка нам је као главну поуку свог трајања оставила дирљиви идеал смерности и скромности. Чак и сада, након што се у сновима побожних људи појављивала као сјајна и узвишена царица, за ову светитељку Божију везују се они скрајнути и одбачени, слаби и сиромашни, који од ње очекују и примају помоћ и утеху.
По Божијем промислу, Преподобна Параскева храни и добре и рђаве, богате и сиромахе, људе свих нација и вера, и својим благословом исцељује телесне и духовне ране свима онима који пред њеним моштима уздишу Господу, пружајући јој као уздарје само своју веру и искрено покајање. У том смислу, није случајно да су многи извори које је народно предање препознало као лековите и чудотворне, управо њој посвећени. Као и да светитељки која је толико волела тишину пустиње људи радо упућују молитве у таквим једноставним, природним светилиштима.
Света Петка у Србији
Слободни смо да констатујемо како је и у нашој Богом спасаваној Епархији, Преподобна мајка оставила веома дубок траг. Три бисера православне духовности, Фенек, Петковица код Лежимира и Петковица код Беркасова, где се, у подвигу, за спасење свих људи моле окупљене монашке обитељи, посвећена су управо Светој Петки. Поред тога и многи парохијски храмови су посвећени њеној светој успомени, а у многима су похрањени и делићи њених моштију, на радост и утеху верног народа. Веома Нас радује чињеница да је Отац Клеопа који је провео године покрај моштију Свете Петке смогао снаге да једноставним и разумљивим речима, али и лепим, зналачки одабраним сликама, веома широком кругу читалачке публике приближи њено житије, као и сврху и суштину култа који се развио око њене блажене успомене.
Сигурни смо да ће и многи други читаоци стећи према овој књизи слична уверења.
Са благословом Божјим